Ministarka zdravlja dr Jelena Borovinić-Bojović nedavno je saopštila da je cilj zdravstvenih vlasti bio da do početka ljetnje turističke sezone imamo 30 do 35 odsto vakcinisanih.
Govoreći o dostizanju kolektivnog imuniteta, ona je ranije objasnila da takozvani imunitet krda ne čine samo vakcinisani, nego i oni koji su preležali bolest.
U Crnoj Gori do sada je zabilježeno oko 100.000 slučajeva korona virusa, odnosno onih koji su preležali bolest, dok je kako su kazali iz Instituta za javno zdravlje kod oko 10 odsto populacije do 19 godine laboratorijski potvrđena infekcija korona virusom.
U procenat kolektivnog imuniteta ulaze i oni koji su preležali kovid-19, ali su bili asimptomatski ili su bili sa blagim slikama, pa uopšte nisu ni detektovani.
Ipak, najbolji put do postizanja kolektivnog imuniteta jeste vakcinacija protiv korona virusa.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje koje su objavili početkom ovog mjeseca, u Crnoj Gori najviše vakcinisanih je na Cetinju gdje je prvu dozu primilo oko 30 odsto građana, dok je revakcinisano oko 10 odsto.
Nakon Cetinja slijedi Kolašin gdje je procenat gotovo isti, dok je u Kotoru oko 27 odsto ljudi vakcinisano, a oko osam odsto revakcinisano. Dosta veliki obuhvat je i u Tivtu i Mojkovcu, dok je najmanje vakcinisanih u Petnjici i Tuzima gdje je imunizovano svega oko dva odsto.
Obuhvat
U Podgorici je prvu dozu primilo malo više od 20 odsto, a drugu oko osam odsto.
Kada je u pitanju starosna struktura, u cjelosti je vakcinisano oko 50 odsto starijih od 65 godina.
U starosnoj grupi od 70 do 74 godine vakcinisano je takođe 50 odsto ljudi. U starosnoj grupi 75 do 79 godina vakcinisano je oko 55 procenata. U populaciji od 80 do 84 godine vakcinisano je oko 50 odsto
Prvu dozu u grupi od 20 do 24 godine primilo je svega oko pet odsto, a drugu oko jedan odsto.
Kada su u pitanju mladi od 25 do 29 godina malo više od 10 odsto primilo je prvu dozu, dok je onih koji imaju između 30 i 34 godine revakcinisano oko tri odsto.
Kampanja
Specijalista epidemiologije dr Marija Božović za Pobjedu kaže da će se u narednom periodu kampanja posvetiti mladima jer je kod njih primijećen slab odziv.
“S obzirom na to da primjećujemo smanjeni odziv mlađe populacije, oni će biti ciljna grupa u narednom periodu, radilo se i radi se na tome da se upravo njima omogući vakcinacija postavljanjem punktova na mjesta za koja se zna da većinom posjećuju mladi. Osim toga, razmišlja se i o drugim opcijama, ali o tome ne bih pričala dok se ne donesu konačne odluke”, kazala je Božović.
Kampanja masovne imunizacije prema njenim riječima izazov je kako za donosioce odluka, tako i za institucije koje se njome bave.
“Da bi se održao određeni trend u broju vakcinisanih neophodno je svakodnevno raditi na tome. Rad je praktično multisektorski, ali ono što moram reći jeste da je uloga medija izuzetno važna u ovome”, kazala je dr Božović.
Na pitanje da li postoje preporuke da se i protiv korona virusa vakciniše svake godine kao protiv gripa, naša sagovornica ističe da za sada ne postoje.
“Zdravstveni eksperti predano rade na istraživanjima u ovom smjeru, što znači da zvaničnih preporuka još nema, ali da će javnost blagovremeno biti obaviještena o novim podacima i dokazima kada je u pitanju potreba za narednim dozama vakcine protiv kovida-19”, istakla je dr Božović.
I dalje bez preporuke o imunizaciji maloljetnika
Preporuke o vakcinaciji maloljetnika u našoj zemlji još uvijek ne postoje. Tu odluku, kako je ranije saopštio direktor IJZ dr Igor Galić trebalo bi da donese Nacionalno savjetodavno tijelo za imunizaciju. Međutim iz ove, zdravstvene ustanove Pobjedi nijesu odgovorili da li je taj prijedlog stizao do tog tijela.
“Nacionalno savjetodavno tijelo za imunizacije – NITAG pruža savjetodavnu ulogu kako bi sve odluke u vezi sa imunizacijama i programima imunizacija bile donešene na informisanim i na naučnim dokazima i zasnovanim principima”, kazali su oni.
U Srbiji je krajem aprila Stručni komitet za imunizaciju odlučio da se osobe uzrasta 16 i 17 godina i trudnice mogu vakcinisati Fajzerovom vakcinom protiv kovida-19.
