Elvis Selmanović i Hasim Kožar, vozači autobusa kompanije „Simon“, ostaće upamćeni kao junaci u vremenu korona virusa.

Nakon osam dana, koliko je trajao njihov put i agonija na tom putu, oni su stigli svojim kućama. Za njih dvojicu nije važilo ono pravilo da kapetan poslednji napušta brod koji tone. Njih dvojica, svoj brod/autobus i putnike nijesu napustali, već su ga uredno dovezli i parkirali na parking kompanije „Simon“. Naravno, prethodno su putnike ispratili do karantina kako to situacija i propisi nalažu.

„Sve u svemu, fino je bilo. Naporno ali, kada sve prođe, slegnu se emocije i uvidim da je bilo zapravo zanimljivo. Sam sebi se divim kako sam izdržao. Bilo je nastupa panike od strane putnika, ali morali smo da ih smirimo, da ih čvrsto držimo na zemlju i odmah nastupi šala i opuštena atmosfera. Kada sve saberem, 24 časa sam razgovarao sa raznim načelnicima i generalima i pokušavali da riješimo problem. Zahvalnost dugujemo ljudima iz MUP-a Srbije koji su na graničnom prelazu Horgoš kao i generalu vojske Srbije koji me direktno nazvao na telefon i rekao mi da odmah krenem put granice. Tim ljudima se zahvaljujem. Kasnije sam saznao da je u intezivnom kontaktu bio direktor firme Meša Adrović. General me zvao i zamolio da sprovedem putnike do Sombora i to mi je, zbog čekanja, najgori dan u životu. Posebnu zahvalnost bih htio da izrazim generalu policije Vladanu Pantoviću koji nam je završio potvrdu da mogu vršiti tranzit kroz Srbiju, Erdanu Muniću – EKI MONA i njegovoj ekipi koji su nam pomogli u svemu tome i bili 24 časa uz nas dok smo prolazili teritoriju Srbije i stigli do kućnih adresa. Sve vrijeme su bili u kontaktu sa nama i nijesu nas ostavljani ni sekunde“, priča za portal radija Elvis Selmanović.

„Hrane i pića smo imali, zahvaljujući ljudima koji žive u Austriju, od naših Bihoraca do ljudi iz Sandžaka. Možete mislit našu euforiju kada smo vidjeli da nam ambasador Crne Gore u Austriji, prilikom posjete, donese pečenja i roštilj. I njemu dugujemo veliku zahvalnost. Nevolja ljude zbliži, a upravo je ovo bila prilika. Nakon toliko muke, patnje, konačno sam svojoj kući, u izolaciji u narednih 14 dana, posebno na spratu kuće i ne smijem da imam bilo kakav kontakt“, ističe Elvis Selmanović.

„Nakon svega, stekao sam utisak da je u mnogo većem strahu i većoj odgovornosti bio direktor Meša Adrović nego li čak i mi vozači i putnici. Čovjek nije ispuštao telefon, nije spavao zajedno sa nama, sve vrijeme smo bili na vezi“, zaključio je Elvis Selmanović.

Vozač Hasim Kožar je takođe u kućnoj samoizolaciji.

„Kad sam došao kući, dobro je sve. Moje i naše muke niko ne može da nam olakša. Panike nije falilo i kod putnika i kod nas. Rješavali smo razumijevanjem sa ljudima. Kada pričam o tim stvarima i kada se sjetim, prosto se ježim. Nije bilo lako sa 60 ljudi iza sebe. Da je njih pet bilo pa mnogo jada, a ne toliki broj. Sve se lijepo završilo. Najbitnije što nikakvih problema nije bilo što se tiče zdravlja. Prvo smo crnogorske državljane ispratili do aerodroma, a onda se vratili sa srpskim putnicima na istom mjestu u međuzonu. Nakon toga smo povezli i njih do hotela u Subotici u karantin i tek nakon toga smo nas dvojica krenula za Crnu Goru. U kućnoj sam izolaciji, u narednih 14 dana. Sve je prošlo pa će i ovo proći. Takva nas je situacija zadesila, ne samo nas nego čitavu Evropu i uspjeli smo da se izborimo. Sve smo ispoštovali. Nakon svega, mogu samo reći – bilo i ne ponovilo se više“, istakao je Hasim Kožar iz kućnog karantina za portal radija.

DENIS BOŽOVIĆ

PROČITAJTE JOŠ:

“UČI DOMA” I SA PORTALOM RADIJA PETNJICA

PODIJELI