Skupština opštine Petnjica danas bi trebalo da raspravlja o završnom računu budžeta za 2025. godinu, dokumentu koji možda najbolje pokazuje stvarno stanje lokalne administracije: prihodi su ostvareni iznad plana, ali je veliki dio planiranih radova ostao nerealizovan.
Prema materijalu koji su dobili odbornici, primici Opštine Petnjica u 2025. godini iznosili su 5.477.520,95 eura, dok su izdaci bili 2.536.601,71 euro. Razlika između ostvarenih primitaka i izvršenih izdataka na kraju godine iznosila je čak 2.940.919,24 eura.
Na papiru, to može izgledati kao dobra finansijska pozicija. Međutim, kada se pogleda struktura trošenja, otvara se ključno pitanje: zašto opština koja ima novac ne uspijeva da realizuje projekte koji su građanima najpotrebniji?
KAPITALNI BUDŽET NA SAMO 35 ODSTO
Najvažniji podatak iz završnog računa jeste izvršenje kapitalnih izdataka. Za kapitalne projekte bilo je planirano 2.874.060 eura, a realizovano je 1.010.498,64 eura, odnosno svega 35,16 odsto.
To znači da je više od 1,8 miliona eura planiranih za investicije ostalo nepotrošeno.
U opštini koja godinama govori o putnoj infrastrukturi, vodovodima, komunalnim problemima, deponiji, projektnoj dokumentaciji i zaustavljanju iseljavanja, ovakav podatak ne može biti samo računovodstvena stavka. On je političko i razvojno pitanje.
Jer, završni račun pokazuje da novac nije bio jedini problem. Problem je bila sposobnost da se planirano sprovede.
PROJEKTI SA NULA EURA REALIZACIJE
Posebno upada u oči veliki broj kapitalnih stavki koje su bile planirane, ali nijesu realizovane ni jednim eurom.
Za izgradnju mosta na Popči, put Plandišta – Trpezi, planirano je 155.315 eura, a realizacija je 0 eura.
Za izdatke za lokalnu infrastrukturu – izgradnju objekta za Komunalnu djelatnost, planirano je 240.000 eura, a realizacija je takođe 0 eura.
Za izdatke za sportsku infrastrukturu bilo je planirano 20.000 eura, ali nije potrošen ni euro.
Za uređenje parka iznad zgrade Opštine planirano je 85.000 eura, realizacija 0 eura.
Za izgradnju trafostanice za transfer stanicu za komunalni otpad planirano je 41.060 eura, realizacija 0 eura.
Za deponiju je bilo planirano 90.000 eura, ali je izvršenje 0 odsto.
Za participaciju za projekte EU i ostale projekte planirano je 53.685 eura, a realizacija je takođe 0 eura.
Za nabavku kombi vozila – mini bus za prevoz planirano je 40.000 eura, a realizacija 0 eura.
Ove brojke posebno su važne jer se upravo kroz ovakve stavke mjeri da li lokalna vlast samo planira projekte ili ih zaista realizuje.
VODOVODI OSTALI NA ČEKANJU
Završni račun posebno je zanimljiv u dijelu koji se odnosi na vodovode, jer je vodosnabdijevanje jedan od najvećih problema u Petnjici.
Za Vodovod Murovsko vrelo planirano je 75.000 eura, a realizovano 29.975,13 eura, odnosno 39,97 odsto.
Međutim, za Vodovod Dobrodole planirano je 10.000 eura, a realizacija je 0 eura.
Za Vodovod Javorova planirano je čak 170.000 eura, ali je realizacija 0 eura.
Za Vodovod D. Vrbica planirano je 45.000 eura, takođe bez realizacije.
Za podršku individualnim gazdinstvima za vodovod bilo je planirano 20.000 eura, a realizovano samo 2.748,02 eura, odnosno 13,74 odsto.
U opštini u kojoj se godinama govori o problemima sa vodom, ovakvo izvršenje teško može proći bez ozbiljne rasprave odbornika.
PUTEVI: ASFALTIRANJE IDE, KLIZIŠTA STOJE
Kada je riječ o putnoj infrastrukturi, realizacija je neujednačena. Za modernizaciju puteva – asfaltiranje planirano je 650.000 eura, a realizovano 401.320,13 eura, odnosno 61,74 odsto.
Za sanaciju oštećenog asfalta na saobraćajnicama – krpljenje rupa planirano je 180.000 eura, a potrošeno 105.734,99 eura, odnosno 58,74 odsto.
Za lokalne puteve – održavanje planirano je 40.000 eura, a realizovano 34.252,99 eura, odnosno 85,63 odsto.
Međutim, za sanaciju klizišta i izgradnju potpornih zidova planirano je 140.000 eura, a realizovano svega 1.815 eura, odnosno 1,30 odsto.
To je jedna od najupadljivijih stavki u dokumentu. Ako su klizišta prepoznata kao problem i ako je za njih planirano 140.000 eura, onda je pitanje zašto je gotovo cijeli iznos ostao nepotrošen.
PRIHODI PREMAŠILI PLAN, ALI PROJEKTI NIJESU
Druga strana završnog računa pokazuje da su prihodi ostvareni bolje od plana. Ukupni prihodi i primici planirani su na 4.678.472 eura, a ostvareni u iznosu od 5.477.520,95 eura, odnosno 117,08 odsto.
Porezi su planirani na 305.000 eura, a realizovani u iznosu od 399.967,26 eura, što je 131,14 odsto plana.
Porez na dohodak fizičkih lica planiran je na 160.000 eura, a realizovan u iznosu od 247.852,33 eura, odnosno 154,91 odsto.
Porezi na imovinu planirani su na 130.000 eura, a ostvareni u iznosu od 133.700,90 eura.
Lokalni porezi planirani su na 15.000 eura, a realizovani u iznosu od 18.414,03 eura, odnosno 122,76 odsto.
Najveći oslonac budžeta i dalje su transferi. Transferi su planirani na 2.267.001 euro, a realizovani u iznosu od 3.060.136,79 eura, odnosno 134,99 odsto.
To dodatno otvara pitanje: ako su prihodi ostvareni iznad plana, ako su transferi premašili očekivanja i ako je u narednu godinu prenesena velika razlika, zašto kapitalni budžet nije izvršen makar približno planu?
TROŠKOVI ADMINISTRACIJE GOTOVO PO PLANU
Za razliku od kapitalnih projekata, dio tekuće potrošnje realizovan je mnogo urednije.
Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca planirani su na 686.250 eura, a realizovani u iznosu od 590.455,15 eura, odnosno 86,04 odsto.
Neto zarade planirane su na 575.932 eura, a realizovane u iznosu od 488.066,69 eura, odnosno 84,74 odsto.
Službena putovanja planirana su na 9.000 eura, a realizovana u iznosu od 8.799,09 eura, odnosno 97,77 odsto.
Reprezentacija je planirana na 7.000 eura, a realizovana u iznosu od 6.890,78 eura, odnosno 98,44 odsto.
Komunikacione usluge planirane su na 7.150 eura, a realizovane 7.132,26 eura, odnosno 99,75 odsto.
Konsultantske usluge, projekti, studije i geodetske usluge planirani su na 23.500 eura, a realizovani u iznosu od 23.456,50 eura, odnosno 99,81 odsto.
Ove stavke pokazuju da opštinska administracija mnogo lakše realizuje tekuće troškove nego razvojne projekte.
TRANSFERI: ZA MZ GOTOVO SVE, ZA NVO NIŠTA
Zanimljiv je i dio koji se odnosi na transfere.
Za transfere mjesnim zajednicama planirano je 130.000 eura, a realizovano 122.189,33 eura, odnosno 93,99 odsto.
Za podršku rekonstrukciji i adaptaciji vjerskih objekata planirano je 50.000 eura, a realizovano 45.622 eura, odnosno 91,24 odsto.
Transfer Komunalnom preduzeću planiran je na 182.000 eura, a realizovan 184.214 eura, odnosno 101,22 odsto.
Transfer Centru za kulturu planiran je na 101.200 eura, a realizovan 91.595,17 eura.
Turističkoj organizaciji planirano je 43.500 eura, a realizovano 33.975,08 eura.
Za nevladine organizacije, međutim, planirano je 10.000 eura, a realizacija je 0 eura.
Za novo D.O.O. čiji je osnivač Opština planirano je 20.000 eura, ali nije realizovan ni euro.
ZAVRŠNI RAČUN KAO POLITIČKI DOKUMENT
Završni račun budžeta nije samo knjigovodstveni pregled. On je najprecizniji odgovor na pitanje šta je vlast obećala, šta je planirala, šta je naplatila, a šta je zaista uradila.
U slučaju Petnjice, slika je jasna: prihodi su ostvareni bolje od plana, ali su kapitalni izdaci ostali na niskih 35,16 odsto. Ukupno izvršenje budžeta iznosi 54,22 odsto, jer je od planiranih 4.678.472 eura potrošeno 2.536.601,71 euro.
Zato današnja rasprava u lokalnom parlamentu ne bi smjela da se svede na formalno usvajanje završnog računa. Odbornici bi morali da dobiju odgovore zašto su projekti za puteve, vodovode, deponiju, park, most, sportsku infrastrukturu i komunalne objekte ostali djelimično ili potpuno nerealizovani.
Jer, za građane Petnjice nije presudno koliko novca piše u budžetu. Presudno je koliko tog novca završi u putevima, vodi, infrastrukturi, javnim objektima i uslugama koje se vide u svakodnevnom životu.
A završni račun za 2025. godinu pokazuje da je Petnjica novac imala, ali da je veliki dio razvoja ostao samo u tabelama.
SAMIR RASTODER
This story was produced with the financial support of the European Union under the SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, implemented by Center for Democratic Transition (CDT). The content is the sole responsibility of the author, and does not necessarily reflect the views, opinions, or values of the European Union or Center for Democratic Transition (CDT).
