Desetogodišnji Haris Šabotić iz Tucanja sve je samo ne obični dječak sa sela. Po onome kakav odnos ima prema porodici, obavezama u školi i van nje, te ne prevelikim zanimanjem za moderne tehnologije, već je odrastao i ravnopravan je sagovornik odraslima.
Učenik je petog razrede Osnovne škole ,,Tucanje“, i ima svog ljubimca – mladog konja, ždrijebe kojem još nije dao ime. Na nedavno postavljenom asfaltu, na putu pred njegove kuće, oprobao je svog vranca bez straha i samara.
„Konj se brzo navikao na asfalt kao da je uvijek bio tu. U početku mu je bilo malo čudno, ali se snašao”, kaže Haris. Iskusno dodaje da se vranac bolje snalazi na makadamu, ali da će radne zadatke lakše obavljati na crnom asfaltu.
“Ne znam još kako da mu dam ime, razmisliću”, reče Haris i lakim pokretom pojaha svog konja. Jaše, kaže on, svaki dan poslije škole, tu po livadama oko kuće.
Dan mu je unapried isplaniran – škola, domaći zadaci, jelo, jahanje, pa pravac na imanje da pomogne roditeljima – mali veliki čovjek Haris Šabotić.
ALMINA LIČINA
