ČITAOCI PIŠU: “DVA OBEĆANJA”

Džamija u Petnjici: Ulažući velika sredstva Mujko Šabotić je finansirao rekonstrukciju džamije u Petnjici i poslije tri godine rada na njoj, 2005. predao je dzematu na upotrebu

Već odavno je prošlo dvanaest sati. Magla se kroz mraz probija petnjičkom kotlinom. Miris žgari se navukao na decembarsku noć. Ledno je. Lavež pasa prekida tišinu. Ja se hrabro držim u svom naumu da napišem tekst. Moj prvi. On je posledica obećanja datom Enku i moram da ga ispoštujem.

Jasmin Kočan

Dok sam hodao u noćnu šetnju petnjičkom džadom, razmišljao sam o čemu bih ja to pisao.

Malo ko od se upitao i razmišljao kako se grije jedna džamija i zašto bi baš to koga interesovalo.

Almir Ramdedović mi je objasnio sistem.

“Nova ložiona je posebno odvojena u kojoj je velika peć na drva. Sistemom cijevi toplota se prenosi do džamije i gasulhane. Optimalna temperatura se održava konstatnim nalaganjem peći. To je skoro urađeno”, dodade Almir.

–          I šta ćeš, cijelu noć ćeš da nalažeš ovim sirovim drvima?


–          Šta ću, slegne ramenima Almir.

Život u varoši se sastojao iz dva izbora – kafana ili džamija. Kafane su bile toplije a i po brojnosti su prednjačile. Hrabrost je bilo otići i pomolit se Bogu. Uvijek je to bila manjina koja je prkosila svim, ovo i ono zemaljskim zakonima. Treseš se pred Bogom, a odolijevaš hladnoći. To je duhovna vertikala kojom se Bihorac u tišini i u suprotnosti sile gravitacije, pokušavao uzdići. Biti bolji. Vjerovatno bi ljudi jedva čekali da se završi i da idu neđe da se ugriju na toplo.

A đe bi?

Uz kahvu i ono što se nekada zvalo muhabet, a sada internet.

Zabrana korišćenja duvana u javnim prostorijama je čovjeku vratila nadu. Nekada je to bilo nezamislivo. Sada su pušači ti koji moraju vani. Vjerovatno je broj pušača smanjen makar u zimskom periodu. Ali ne bih o njima – draži su mi klanjači. Ti hrabri Bogobojazni i Bogoljubivi malobrojni ljudi zbijeni u safovima, njih grije božja ljubav te njima nije hladno. Njihova iskra vjere ljubavi i istrajnosti u traganju za Svevišnjim i smislom nikada ne prestaje. Naprotiv, sve je jača! Ali sjutra će biti drugačije. Biće im toplo u džamiji…

I zato žurim da ispunim i drugo dato obećanje, ovog puta dato Almiru i umjesto njega naložim ložionicu naše petnjičke ljepotice.

JASMIN KOČAN