Smiraj ljeta u Petnjici, sumiraju se utisci, prepričavaju priče koje su donijeli “dijasporci”, a i one nastale na jednoj od stotinu bihorskih svadbi odrađenih u Wahelsu ili Aldiju u Rožajama… Te koliko je ljudi bilo, te šta se jelo, a šta pjevalo, te ko je sa kakvim kolima došao i ko nije mogao da se vrati njima jer je ostao “ispod stola”….
Petnjičku tišinu prekidaju nejasni zvuci udaranja metala o plastiku, žagora i jasnog cukanja čaša, i to sve iz neposredne blizine centra čaršije.
“Aj`na čašu Denise. Pišeš o kravi sa dvoje teladi, a ne pišeš o ovome”, otkri svoj “položaj” veseli glas jednog iz društva koje je peklo rakiju na plus trideset stepeni.
“Biće dobra ova ljetnja jabukovača”, prozbori jedan od njih dok je domaćin Zito Muratović obilazio kazan da vidi je li ga dobro zakaltao.
Veselo društvo i “vesela mašina” imaće pune ruke posla, jer nije šala ispeći 2000 kilograma bihorske jabuke.
DrUštvo za kazanom trpi česte izmjene, jer kako ko prođe džadom, svrati na čašicu rakije ili čašicu razgovora.
Utisak je da će se rakija ispeć taman kad prve ovogodišnje jabuke stašu za novi izazov i novi kazan.
DENIS BOŽOVIĆ
