Ima prostora u kojima se život odvija tako stvarnosno i na samo sebi autentičan način da se čini da je Gospod u jednom trenutku stvaranja sveta bio naprosto ili pospan ili previše opterećen snoviđenjima. Čime sve Gospod može da bude inspirisan to je samo njemu dato. I, naravno, filozofima, pesnicima, astrolozima, vidovnjacima, botaničarima, alhemičarima i svima koji se (ne)svesno bave životom ako im se dogodilo, iznudilo, poetski rečeno, dosanjalo postojanje.
Takav jedan večito mladi predeo naslovio se u svojoj magičnoj i astralnoj zbilji čovekoljubivim imenom i toponomom “Bihor”.
Kada je konačno prebrinuo svoje ime, buduću anatomiju svog postojanja već je imao dolaskom prvih Bihoraca na svet, a tu “neprekidnu svežinu sveta” trajno su nadahnuli njegovi sanjari i misaono-poetski zvezdočatci Ćamil Sijarić i Ismet Rebronja.
Zasigurno su ih osmelile kaže, anegdote, enigme, pastorale i sva preostala čudovenja i iznenađenja koja su se zbila i dalje događaju u ovom vilajetu, bliže rečeno, začaranom krugu u kome “kuću kućom čine lastavice” i “magneti i algebre” sa ovozemaljskim i kosmičkim napjevima preostalog i svakog drugog smisla života. Dakle, prozno – poetski vilajet između jave i sna. Markesova poetika života. Dopunjenje Makonda. Novih sto godina enigmatično razdražujuće – uzbudljivog života. Latinsko – američki rukopis u nedokučivo i inspirativno večno mlađanom predelu Bihora. Rečju, nova Šeherzadina pripovedanja.
Najličnije uzbuđen rukopisom koji se valjano čita i doživljava u vedrim i melanholičnim trenucima akšama i dodatno pritajenog sevdaha, ne usuđujem se da bilo kog od spisatelja izdvojim, jer bih okrnjio i oneveselio enigmatičnost zajedničko – ponaosobnog dela.
Šta je “Bihorska enigma”? Tek započeta antologija bihorskih spisatelja koji su simboliku i jezik svoga naroda dopunili novim kažama na već postojeću kulturu i ustreptalu tradiciju mlađanog predela sa kojim žive.
Ako je u jednom trenutku stvaranja sveta Gospod bio nesmotreno pospan, onda se pri pojavi mlađanog predela Bihora “probudio” i na zajedničko zadovoljstvo s’ Bihorcima osmislio izvor ne bi li se svojom čudesnom enigmatičnošću pojavila i ozvučila reč kojoj sa svetlošću više nema zalaska i prestanka.
MIOMIR MIŠOVIĆ DANIČIN Berane 11.jula 2016.
