Prva runda gotova, Krivokapić je lupio šakom o sto i rekao – Dosta! Neće biti 19 ministara ili 18, nego 16, i nećete predlagat jednog, nego više kandidata za ministra i nećete vi, kako ste naumili, nego ću ja odabrati od onih koje ste vi odabrali. Ali ekspertski. Jer, kako bi ekspert već ekspertski. I poče vruća politička jesen, podložiše stanari i podstanari i vatra lagano počine da tinja.

Šta je epilog jučerašnjeg sastanka? Rezultat je 38:3. S jedne strane DF i Demokrate, a sa druge URA. Samo u ovom slučaju je manji broj glasova osvojio pobjednik. Skoro svi bi novu vladu sa ekspertskim političarima ili političkim ekspertima, osim tri poslanika pokreta URA.

Mada, treći budi sumnju. Onaj iz Civisa, gospodin doktor Pavićević. On je više ličio na Demokrate. I ovo bi i ono bi, uz razumijevanje na sve strane i filozofsko poimanje politčkog trenutka.

Deefovci su skeptični, Demokrate navodno optimistične (oni su uvijek “navodno”), ali nijesu mogli odoljeti i prosto je samo izašlo iz njih – ako URA hoće eksperte, onda to moraju svi biti. Hoće reći, Dritane moraš nazad u poslaničku klupu ili ćemo “jahati” na premisi da ste vi izdali “jasno” iskazanu volju naroda, onog dalekog 30. avgusta prošle godine. Odlučno uz “podvale, a ne podjele”.

Muka je velika na njih. Nije lako sada plivati kada su onako nenadano uskočili u mutnu vodu da bi plivali sa Mandićem i ostalima. I to uzvodno. Ako neko može da objasni kako to da plivajući suprotno od Brisela stižeš u EU to su Demokrate, jer, bože moj, oni su savršeni, uvijek na pravoj strani i sa pravim partnerima.

Zato se i drže “ekspertstva” do poljednje GP URE.

Ovoga puta “URA nije dala”, a sudeći po onome što je njen poslanik Miloš Konatar rekao, neće dati ni u sljedećoj rundi. Ali da ne prejudiciramo i da ne potcjenjujemo nevakcinisanog Premijera. Možda osmisli formulu kojom bi ubio 41 muvu. Teško, ali ne i nemoguće.

U avgustu prošle godine bilo je nemoguće da crkvemi hor vodi državu pa, eto, ostvarilo se. Bilo je nemoguće da Premijer zabrani svima da sahrane svoje najmilije a da poslije toga onaj ko je to propisao prisustvuje sahranama sa više hiljada ljudi, pa smo i to dočekali. Kažem vam, bilo je nemoguće što-šta, pa nas je Premijer iznenadio. Ja vjerujem u njegovu moć da pomjera planine i vjerujem da postoji još jedan život tamo neđe, ako to kaže Premijer. A šta bi bilo ovo u poređenju sa takvim mogućnostima. Baš sitnica.

Ako Premijer nekom svojom alhemijom ne uspije pitanje svih pitanja je ko će u Skupštini povući najrizičniji potez – postaviti pitanje povjerenja Vladi. Čini se da akteri ove drame znaju da od pregovora nema ništa, da je rekonstrukcija samo pozicioniranje i da dolazi dan kada neko mora povući taj potez.

Što bi rekao jedan potencijalni ekspertski političar tik – tak, tik – tak….

 

 

SAMIR RASTODER/STANDARD

PODIJELI