Prema istraživanju agencije De fakto, najveći broj građana kada im se ponudi mogućnost da podrže individualnu kandidaturu i bilo koje ime sa liste biraju da podrže nosioca liste, piše Dan.

U anketi, u koju je Dan imao uvid, ubjedljivo najviše podrške dobili su lideri vladajućih saveza Zdravko KrivokapićAleksa Bečić i Dritan Abazović. Takođe, i nosilac liste DPS-a Duško Marković i čelnik SD-a Ivan Brajović.

Istraživanje je sprovedeno s ciljem da se uporedi raspored mandata koji je nastao kao rezultat upotrebe sistema zatvorenih lista na parlamentarnim izborima 30. avgusta sa hipotetičkom situacijom raspodjele mandata sistemom otvorenih lista.

Po anketi, prvi izbor SD birača je Ivan Brajović, koga je podržalo 57,7 odsto, zatim Damir Šehović 24,6 odsto a potom Boris Mugoša 6,9 odsto. Od birača te liste, 6,9 odsto je odgovorilo da ne bi nikoga podržali.

Što se tiče Bošnjačke stranke, zanimljivo je da bi najviše birača te partije podržalo Ervina Ibrahimovića (47,9 odsto), a onda Sulja Mustafića (24 odsto). Na trećem mjestu je Adnan Muhović, koga je podržalo 4,6 odsto ispitanika.

Što se tiče Socijaldemokratske partije (SDP), najviše ispitanika koji su podržavali tu listu (55,6 odsto) podržavaju Ranka Krivokapića. Na drugom mjestu je Raško Konjević (14,2 odsto), a na trećem nosilac liste na minulim izborima Draginja Vuksanović Stanković, koju je podržalo 12,2 odsto. Preko 18 odsto ispitanika ne bi glasalo ni za koga pojedinačno.

Kada je u pitanju koalicija “Crno na bijelo”, najviše ispitanika (78,2 odsto) podržalo je nosioca te liste Dritana Abazovića, slijedi Srđan Pavićević (7,7 odsto) pa Božena Jelušić, koju podržava 3,4 odsto anketiranih.

U vezi koalicije “Jednoglasno” 75,6 odsto podržava Fatmira Đeku, a 24,4 odsto Mehmeta Zenku.

Što se tiče Demokratske partije socijalista, najviše ispitanika koji podržavaju tu stranku podržali bi nosioca liste Duška Markovića (64,8 odsto). Na drugom mjestu je Branimir Gvozdenović (4,7 odsto) pa Milutin Simović (3,8) odsto.

Kada je u pitanju koalici ja “Za budućnost Crne Gore”, najviše ispitanika 65,5 odsto podržali su Zdravka Krivokapića. Na drugom mjestu je Dragoslav Šćekić (7,2 odsto) a na trećem Andrija Mandić (5,8 odsto). Na četvrtom mjestu je Nebojša Medojević (4,9 odsto).

Po pitanju Albanske liste, najviše ispitanika podržalo bi Nika Đeljošaja 50,4 odsto a onda Ibera Hotija 28,8 odsto.

Prema anketi, kada je u pitanju lista “Mir je naša nacija”, najviše ispitanika podržalo bi Aleksu Bečića 76,6 odsto, potom Miodraga Lekića 5,9 odsto, onda Zdenku Popović (4,8 odsto) i Dragana Krapovića (3,7 odsto).

Prema navodima agencije De fakto, značajan broj ispitanika, čak i kada im se ponudi bilo koje ime sa liste, biraju da podrže nosioca. Izuzetak je, kako se navodi, SDP, čiji je nosilac liste dobio nešto preko 12 odsto podrške.

Kako su naveli iz agencije De fakto, za prikaz rasporeda mandata po zatvorenim listama su korišćeni zvanični konačni rezultati izbora odražanih 30. avgusta u dijelu broja mandata koje je dobila svaka pojedinačna lista.

“Za prikaz rasporeda mandata po otvorenim listama korišćeni su podaci priku pljeni kroz nacionalno reprezentativno istraživanje javnog mnjenja”, saopšteno je iz agencije.

Kako su rekli, dizajn istraživanja je bio veoma jednostavan.

“Nakon izbora, ispitanicima koji su selektovani na uzorku reprezentativnom na nivou Crne Gore (1.010 ispitanika) postavljeno je pitanje za koga su glasali na prethodno održanim izborima. Moguće opcije su uključile sve potvrđene izborne liste prikazane poretkom kao nazbirnoj potvrđenoj izbornoj listi, kao i opcije “ubacio sam nevažeći listić”, “nisam glasao”, “nemam pravo glasa” i “odbijam da odgovorim”. Oni ispitanici koji su odabrali neku od ponuđenih potvrđenih lista su zatim proslijeđeni na pitanje koje je glasilo “Da ste mogli dati glas jednoj osobi sa liste za koju ste glasali ko bi to bio”, nakon čega je tom ispitaniku ponuđena samo lista koju je izabrao i na njoj imena kandidata po poretku kako je on bio postavljen u originalnoj potvrđenoj listi te partije ili koalicije. Posljednja ponuđena opcija bila je “ne bih glasao ni za koga pojedinačno”. To pitanje je trebalo da identifikuje prvi preferencijalni glas svakog ispitanika”, navodi se u istraživanju.

Kako se objašnjava, čak i kad im je ponuđeno da biraju bilo kog kandidata unutar liste, većina ispitanika bira prvo ime na listi.

“Od svih onih koji su izrazil i svoju preferenciju na otvorenoj listi, čak 68 odsto su birali nosioca liste. Izuzetak predstavljaju birači SDP-a, gdje je nosioca liste biralo samo 12,2 odsto onih koji su birali l istu SDP-a, i Bošnjačke stranke, gdje je 47,9 odsto glasača te stranke biralo nosioca liste. U svim drugim slučajevima značajna većina “zaokružuje” prvo ime na listi”, pojasnili su iz agencije.

Istraživanje je sprovedeno u septembru na uzorku od 1.100 ispitanika, a nastalo je u okviru projekta “Montenegrin Social Science Lab”, koji sprovodi “De fakto konsultansi”, a uz podršku Evropske unije i Ministarstva nauke Crne Gore.

Pol kandidata ne igra veliku ulogu

Kako se tvrdi u istraživanju, od onih koji tvrde da su izašli na izbore i glasali važećim listićem, njih 91,7 odsto je na otvorenoj listi biralo kandidata, a svega 4,8 odsto kandidatkinju (ostali su birali opciju “ne bih glasao ni za koga pojedinačno”).

“Ne postoje statistički značajne razlike u procentu muškaraca i žena koji biraju žene na listi. Broj mandata koje bi dobili kandidati manje zastupljenog pola bio bi isti ako bi se mandati koji nisu dodijeljeni preferencijalno dodijelili po listi, a niži procentualno u odnosu na preferencijalno raspoređene mandate. Naime, na osnovu preferencijalnog glasa bilo je moguće raspodijeliti 63 od 81 mandata. Od tih 63 mandata prema kojima su ispitanici iskazali preferenciju svaki četvrti bi dobila osoba ženskog pola. Ovo je moguće iako 91,7 odsto islitanika bira muškog kandidata jer najveći dio tih „glasova” ide nosiocima liste ili prvim imenima na listi, a to su uglavnom muškarci”, rekli su iz agencije.

PODIJELI